Препоруке за општу популацију за поступање у току топлог времена - Институт за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут"

шаблоны сайтов
joomla

Препоруке за општу популацију за поступање у току топлог времена

Ажурирано 11.07.2023. године

Стално расхлађујте свој дом

Трудите се да вам животни простор увек буде расхлађен. Идеално би било одржавати собну температуру испод 32^оC током дана, односно испод 24^оC током ноћи. Ово је нарочито важно за децу узраста до 2 године, особе старије од 65 година, као и за хроничне болеснике.

Искористите ноћни ваздух да расхладите свој дом. Отворите све прозоре и држите ролетне (шалоне, засторе) подигнуте током ноћи и раног јутра, када је спољашна температура нижа.

Смањите топлотно оптерећење у свом стану или кући у најтоплијем делу дана. Затворите прозоре и прозорске засторе, посебно оне на сунчаној страни. Искључите вештачко осветљење и све електричне уређаје који вам нису неопходни.

Окачите влажне чаршаве на отворене прозоре како бисте расхладили ваздух у соби, уколико немате клима уређај. Ако вам је стамбени простор климатизован, затворите врата и прозоре.

Вентилатори могу делимично да расхладе просторију, али при температури изнад 35^оC не могу да спрече опасност од појаве поремећаја здравља изазваних топлотом.  

 

Не излажите се топлоти

Пређите у најхладнију просторију у стану, поготово ноћу.

Ако немате могућности да расхладите свој стан/кућу, проводите 2–3 сата дневно у расхлађеном простору ван куће (на пример у климатизованим јавним зградама).

Избегавајте боравак напољу у току најтоплијег дела дана (од 10 до 17 часова).

Колико можете, избегавајте напорне физичке активности. Ако морате да их обављате, чините то у току хладнијег дела дана, рано ујутру или касно поподне.

Током боравка на отвореном препоручује се кретање по хладовини и чешћи одмори.

Новорођенчад, одојчад и мала деца посебно су осетљива на високе температуре ваздуха, при чему често не испољавају брзо знаке и симптоме као одрасли. Избегавајте да изводите бебе и децу напоље за време топлотног таласа. Ако их изводите, чините то само у раним јутарњим или вечерњим сатима.

Старије особе се не смеју излагати сунчевом зрачењу у најтоплијем делу дана, посебно не старији срчани болесници као и оболели од шећерне  болести. Уколико старија особа мора да изађе из куће, препорука је да то уради у раним јутарњим или вечерњим сатима.

 

Расхлађујте тело и хидрирајте свој организам

Туширајте се млаком водом, неколико пута на дан. Можете да примењујете и хладне облоге, пешкире, сунђере, купке за стопала, итд.

Носите лагану, комотну одећу од природних материјала, светлих боја. Ако излазите напоље, носите шешир или капу са широким ободом и наочаре за сунце.

Користите памучну постељину.

Редовно уносите течност, пре свега воду. Искључите алкохол, смањите унос кафе и  безалкохолних пића са пуно шећера. Узимајте мање, а чешће оброке. Избегавајте тешку и високо калоричну храну.

 

Безбедност у путничком аутомобилу на високим температурама

Крените на пут одморни.

Пре уласка у возило које је стајало на сунцу, обавезно отворите прозоре и врата, укључујући и пртљажник, неколико минута ради проветравања и расхлађивања аутомобила.

Употреба клима уређаја треба да омогући да унутрашња температура буде нижа 5 до 7 степени од спољашње.

Правите паузе током вожње. У току вожње по високим температурама, и дужим релацијама, потребно је да се праве паузе на свака 2 сата по 15 минута.

Проветравање возила, унос довољне количине течности и лагано истезање отклониће прве знаке умора који се обично јављају након другог сата вожње. 

Никада децу, као ни животиње, не остављајте у паркираном возилу ако су спољашње температуре високе. Деца су осетљива на екстремне температуре, па се могу прегрејати три до пет пута брже него одрасле особе. У случају прегрејавања код деце, може доћи до топлотног удара који може имати фаталне последице.

 

Помозите другима

Редовно проверавајте како су вам чланови породице, пријатељи и суседи, који живе сами. Особама које су под здравственим ризиком (деца, труднице и особе старије од 65 година) могла би да затреба помоћ током врелих дана.

Ако неко од њих узима лекове, проверите са њиховим лекаром да ли ти лекови утичу на терморегулацију. Ако имате здравствених проблема лекове држите на температури испод 25^оC или у фрижидеру (прочитајте упутство о чувању дато уз лек). Затражите медицински савет ако патите од неког хроничног обољења или истовремено узимате више различитих лекова. 

 

Ако се ви или неко други не осећа добро

Потражите помоћ ако осећате вртоглавицу, слабост, узнемиреност, интензивну жеђ или имате главобољу; што је пре могуће пређите у охлађен простор и измерите телесну температуру.

Попијте неколико гутљаја воде или воћног сока собне температуре.

Ако вам се јаве болни грчеви у мишићима (они су, иначе, често последица дужег вежбања по веома топлом времену, посебно ако су се јавили у мишићима ногу, руку или стомака), склоните се у хлад или уђите у расхлађени простор. Почните постепено да уносите течност, најбоље воду. Ако топлотни грчеви потрају дуже од једног сата треба да потражите лекарску помоћ.

Обратите се лекару ако осетите неуобичајене симптоме или ако симптоми дуго трају. Ако приметите код неког од чланова ваше породице или људи којима помажете топлу, суву кожу и бунцање, појаву грчева и/или несвестицу, односно губитак свести, одмах позовите лекара/хитну помоћ. Док чекате на помоћ, покушајте особу да расхладите хладним облогама, дајте јој да пије течност, ослободите је вишка одеће.